ammissoril

Nacrt Plana Za Skupstinu

ammissoril | 08 Јануар, 2019 17:50

Aktuelno

❤️ Click here: Nacrt Plana Za Skupstinu

Po okonèanju Druge redovne sednice Skupštine Komore odr¾aæe se Prva vanredna sednica Skupštine Komore, zatim Druga vanredna sednica Skupštine Komore, Treæa redovna sednica Skupštine Komore kao i Treæa vanredna sednica Skupštine Komore. Odgovornost nije samo njegova nego i svih nas.

Neophodno je dodati poseban odjeljak kojim se definisu ucesnici u izgradnji objekata: investitor; projektant; revident; izvoac i nadzorni organ. Beta Clan Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom Zoran Loncar ocenio je danas da su i Srbija i SCG spremne da saradjuju sa Haskim tribunalom i ispune sve svoje obaveze pa i, izmedju ostalog, obavezu da isporuce osumnjicene.

Ako se predloženim Nacrtom predviđa smanjenje sredstava Ministarstvu prosvjete i nauke u iznosu od 1,2% postavlja se pitanje odnosa države prema obrazovnom sistemu u cjelini. Zar to nije nasilno menjanje konfiguracije terena kada van gradske celine postoje nenaseljeni tereni gde bi moglo da se pozicionuira groblje. Licenca odgovornog projektanta graevinskih konstrukcija objekata visokogradnje, niskogradnje i hidrogradnje, izdaje se ovlasenom graevinskom inzenjeru konstruktivnog smjera; 3. Dozvoljena je legalizacija — shvatili su da su odgovorni za takvo stanje I sada je tumace po svojim arsinima. Odluku o stjecanju nekretnina i pokretnina, kao i odluku o njihovoj prodaji, prijenosu na drugu pravnu osobu ili davanju u zakup donosi Izvrsni odbor. Ona često krše pravila u vezi sa javnošću rada, ali i odredbe drugih zakona — o javnim nabavkama i računovodstvu. Nacrt priprema Izvrsni odbor i dostavlja clanovima Skupstine radi pribavljanja misljenja i primjedaba, s time da u roku od 15 dana po prijemu Nacrta obavijeste Izvrsni odbor o primjedbama i misljenjima. Licenca za izradu planske dokumentacije 2.

Investitori - Takodje jako dobro saradjujemo i sa Centrom za iseljenike. Ljubo Radović predsjednik Zajednice Crnogoraca Primorsko-goranske županije iz Rijeke pozdravio je prisutne.

Magazin NIN - 2489, SEPTEMBAR 10 1998 2489, SEPTEMBAR 10 1998 KOSOVO SPORNI SPORAZUM Kako su se Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova, uz posredovanje americkog ambasadora Kristofera Hila, saglasili da se definitivno resavanje problema Kosova odlozi za naredni - milenijum Koferi Kristofera Hila, specijalnog americkog izaslanika za Kosovo, miruju ove nedelje u Vasingtonu. Njihov sadrzaj, pa i sama licnost americkog ambasadora u Skoplju, predmet su neprestanih rasprava ne samo u srpskoj i albanskoj javnosti. Postoji li vec na papiru stvarni sporazum o privremenom statusu Kosova u naredne tri do pet godina? Hoce li vec za tri meseca Albanci i ostali gradjani Kosova izaci na zajednicke izbore, prve u kratkoj iztoriji Savezne Republike Jugoslavije? Da li je Hilova pozicija jedinog stvarnog pregovaraca u pitanju, a Kontakt grupa ponovo u krizi? Kakve konkretne posledice sporazum o kome se govori moze imati po sve aktere kosovske krize? Sve je plasirano zapravo vrlo uslovno, na nivou nacelnog predloga o kome tek treba razgovarati. Mnogo buke oko papira koji jos niko nije video, kako zbog toga sto ozbiljni pregovori podrazumevanju tajnost i vrlo mali broj ukljucenih ljudi, tako i zbog mogucnosti da papir zapravo jos i ne postoji. Prema Fehmiju Aganiju, sefu albanskog pregovarackog tima, rec je samo o ideji da se po mogucnosti iznadje neko privremeno resenje. Interesovanje, velika ocekivanja i uzbudjenje su medjutim logicni, jer sukob albanskih odmetnika organizovanih u UCK i druge paravojne formacije i srpske milicije dobija sve sire razmere. Humanitarna katastrofa predstoji stanovnicima koji su napustili svoje domove, ciji se broj procenjuje i do 265 000, a otkrivanje mesta surove masovne egzekucije preti daljom radikalizacijom i ulaskom u vrtlog spirale nasilja iz koje je tesko videti izlaz. Bilo kakva obostrano prihvacena inicijativa u takvim okolnostima ima veliku tezinu. Iako se radi samo o dobrom proceduralnom koraku napred, kako je postignutu saglasnost definisala americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt, u umetnosti pregovaranja to je znacajan korak koji podrazumeva uspostavljanje opsteg okvira za vodjenje pregovora, pocetak napustanja usancenih pozicija, utvrdjivanje redosleda poteza, nacela rada u daljem toku pregovora... Sadrzina Detalji sadrzine citave inicijative predmet su brojnih spekulacija. Sam Hil ih nije iznosio, osim sto je, prema agenciji FoNet, izjavio da su kosovski Albanci i Beograd saglasili da se odloze pregovori o konacnom statusu Kosova za najmanje tri godine. Tokom tog perioda Beograd bi se saglasio da se odrze izbori i daju Albancima autonomne institucije, ukljucujuci izvrsnu, predstavnicku vladu i bezbedonosni aranzman. Raspored ambasadora Hila u Vasingtonu je, kako je NIN-u receno, vrlo prenapregnut, pa bi intenzivne konsultacije unutar americke administracije mozda mogle doneti nekakav konkretniji radni papir za sledecu turu posrednih pregovora Beograda i Pristine. Albanski pregovaraci svoj zahtev opisuju kao najblizi protektoratu. Funkcije federacije bi bile iz oblasti jedinstvenog trzista, spoljne trgovine i odbrane. Ilijaz Kurtesi, takodje clan pregovarackog tima, kaze da se na prelaznom sporazumu radi i radice se ozbiljno. Sledeca faza je obustava nasilja, povratak raseljenih i izbeglih i popravljanje humanitarne situacije. Naglasio je da o sustinskim resenjima nije korektno sada govoriti, da predstoji strpljiv rad, i da usvajanje sporazuma pretpostavlja raspisivanje izbora na Kosovu i medjunarodne garancije. Kako novinari nemaju ozbiljne kanale informisanja o Milosevicevim planovima, jedina spekulacija koja je za sada u opticaju je navodno njegovo uputstvo vladi za izradu plana za raspisivanje izbora za skupstinu Kosova. Domaci eksperti koje je NIN kontaktirao pretpostavljaju da je za Milosevica i njegovu stranku i dalje aktuelan svojevremno povuceni nacrt zakona o lokalnoj samoupravi koji predvidja dvodomne skupstine opstina i pokrajine. Skeljzen Malici, analiticar iz Pristine, komentarisuci najavu sporazuma procenjuje da je dogovor nacelne prirode, i da ce konkretizacija ici vrlo tesko. Albanci ce verovatno insistirati da u te tri godine ucestvuju samo na kosovskim izborima, a doci ce i do nekih ekonomskih aranzmana, oko koriscenja Trepce i slicnih pitanja. Autorstvo Skeljzen Malici smatra da ideja o privremenom sporazumu nije Miloseviceva, jer je on zapravo pripremao teren za podelu, vec da je to plan Amerikanaca u koji su oni ugradili svoja iskustva iz Palestine. Milosevicevo autorstvo osporeno je sa vise strana. Albanski pregovaraci govore o idejama koje je izlozio ambasador Hil, a ne o Milosevicevoj inicijativi. Clan prethodne pregovaracke grupe G-15 rekao je ovom novinaru da je sada to Hilova inicijativa, nacinjena iz zelje da nesto ucini nerealno brzo i proslavi se. On istovremeno tvrdi da je albanska strana jos u maju sugerisala koncentrisanje na privremeno resenje. Ti predlozi su bili bazirani na shvatanju SRJ kao nepriznate, nedemokratske i nedovoljno institucionalno utemeljene drzave, koja nije integrisana u evropske tokove i kojoj preti odvajanje Crne Gore. U toj varijanti Albancima bi odgovaralo da sacekaju rasplet, odnosno zavrsnu fazu raspada nekadasnje SFRJ. Radikalnije struje u okviru albanskog pokreta s jedne strane optuzuju Rugovu sto ima poverenja u Milosevica, jer ce ga, kazu, prevariti kao i sa sporazumom o obrazovanju, a sa druge strane dovode u pitanje i samu pregovaracku poziciju Hila... Politicki predstavnik Oslobodilacke vojske Kosova Adem Demaci izjavio je da ne veruje MiloseviCu, niti veruje u mogucnost da od njega moze da potekne neki ozbiljan predlog. Otpori Najveca osporavanja postignute nacelne saglasnosti stizu od strane Adema Demacija koji je izjavio da je Milosevicev predlog samo pokusaj da se dobije u vremenu a da se Albanci prisile na kapitulaciju. On je optuzio rezim u Beogradu da na jednoj strani podstice lazni dijalog, a na drugoj nastavlja nasilje u cilju potpunog etnickog ciscenja i razaranja albanske bioloske supstance, pa ce stoga OVK primeniti oblike gerilskog rata. Ponovljeni su preduslovi za ozbiljan dijalog: obustava terora, povlacenje policijskih jedinica i teskog naoruzanja sa Kosova, kaznjavanje onih koji su ucestvovali u ubistvima Albanaca i priznavanje narodne volje na referndumu 1991. Potpredsednik ovog pokreta, i sam nekadasnji politicki zatvorenik, Hidajet Hiseni u izjavi za NIN je medjutim uzdrzan. Radi se o idejama i spekulacijama, sto se ne moze komentarisati. U principu niko nije protiv dogovora, kompromisa i mi smo uvek za politicko resenje, ali i protiv jalove politike - rekao nam je Hiseni. Otpora, doduse ne tako glasnih, ima i na srpskoj strani. Oni se pre svega svode na zahteve za ukljucivanje vlade, Skupstine odnosno javnosti u koncipiranje predloga. Predsednik SPO Vuk Draskovic je postavio pitanje popisa stanovnistva na Kosovu. Visoki funkcioner ove stranke Milan Bozic se zalozio za ukljucivanje Albanaca u izbore na svim nivoima. Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova, osporio je pravo Milosevicu da bilo sta predlaze, zahtevajuci da sve prodje kroz institucije sistema, i da budu ukljuceni i Srbi sa Kosova i Metohije. Ukljucivanje Albanaca u sistem, znacilo bi novu politiku zaposljavanja, gubitak mesta u administraciji, obavezu znanja albanskog i njegovo koriscenje na mnogim mestima... U vecem broju mogli bi da opstanu samo u svojim enklavama. Sporovi Nagovestaj pomaka u kosovskoj krizi nenadano je medjutim otvorio novu krizu Kontakt grupe. On je zatrazio da Evropska unija hitno imenuje sopstvenog specijalnog izaslanika za Kosovo sto je ociti izraz nepoverenja u americkog izaslanika. Evropljani imaju razloga da budu nezadovoljni ponovnim americkim osloncem samo na Slobodana Milosevica kao pregovaraca, Hilovim radom mimo Kontakt grupe, i zanemarivanjem problema koje Evropa ima sa izbeglicama iz bivse Jugoslavije, posebno sa Kosova. Nesloga medju saveznicima moze usporiti zapoceti proces pregovora jer bilo kakav sporazum Milosevica i Rugove podrazumeva medjunarodne garancije. Realno je pretpostaviti da bi prelazni period od tri do pet godina podrazumevo stalno prisustvo medjunarodnog faktora u meri u kojoj bi se Kosovo priblizilo protektoratu ako ne po imenu, onda po sustini. Posledice Ideja o privremenom sporazumu odgovara ocito svim glavnim akterima. Ona ne samo sto obezbedjuje predah nego i ostavlja u igri glavne pregovarace Milosevica i Rugovu u narednih tri do pet godina. Milosevicu je to vreme potrebno da bi utisao sopstvenu javnost, pripremio svoju strukturu za promenu atmosfere a zatim i ustava. Moguce je da bi o istom trosku ucvrstio i svoju poziciju prosirivanjem ovlascenja ili uvodjenjem neposrednih izbora za funkciju predsednika SRJ. Poljuljana pozicija Rugove nesumnjivo bi znacajno ojacala ukoliko vecina Albanaca shvati da nema nacina za obezbedjenje nezavisnog statusa u ovom trenutku. Albanci bi taj period mogli iskoristiti za sopstvenu konsolidaciju, kompletiranje institucionalne i politicke strukture, a mozda i dodatno naoruzavanje. Cini se medjutim da je prerano ocekivati znak za predah. Na obustavu borbi ne treba privoleti samo Demacija. Moguce je da i srpska strana citavu pricu o pregovorima lansira prvenstveno zarad skretanja paznje sa humanitarne katastrofe koja je sa stanovista medjunarodne zajednice zapravo glavno pitanje na dnevnom redu. Pomocnik americkog drzavnog sekretara za humanitarna pitanja Dzon Satak bio je izricit u ostavljanju roka Slobodanu Milosevicu od samo 30 do 60 dana za njeno prevazilazenje. Umece pregovora podrazumeva pomaganje stranama u sukobu da postanu svesne cene nepregovaranja. To se postize pretnjom sankcijama odnosno stimulacijom - obecavanjem nekih dobitaka. Zabrana letenja avionima JAT-a tako moze biti samo mali znak upozorenja za dugi niz slicnih kazni. Nejasno je samo sta je stimulacija za Srbe ako Medjunarodna zajednica u sledecih pet godina treba da preuzme Kosovo a ucvrsti Milosevica na vlasti? Mozda cemo nesto saznati vec u ponedeljak, kada Hil ponovo raspakuje svoje kofere na Balkanu. A mozda on ipak nije jedini pregovarac, ili se bar tome nada i srpska opozicija koja planira susret sa albanskom stranom u Parizu krajem iduce nedelje. SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia All Rights Reserved.